Home

Час ликовне културе посвећен Милошу Црњанском и Милораду Павићу

Објавио ПЕТИЦА | Датум: јан 21 2018

PREDEO
30. новембар 2017.

20171201_160027 (4) 20171201_112241 (1)

Ученици ОШ „Слободан Секулић“, на часовима ликовне културе у оквиру предвиђених наставних јединица, а у редовној сарадњи са другим предметима ОБЕЛЕЖИЛИ СУ ГОДИШЊИЦЕ СМРТИ ВЕЛИКИХ СРПСКИХ КЊИЖЕВНИКА – Милоша ЦРЊАНСКОГ и Милорада ПАВИЋА.

Обојица писаца преминула су у Београду истог датума, 30. новембра (Црњански 1977, а Павић 2009. године) и обојица сахрањени у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу.

Црњански и Павић су од критичара и многобројних читалаца сматрани за књижевнике који заслужују Нобелову награду, а Павић је од стране стучњака из Европе, САД и Бразила био и номинован.

Оба књижевника су била ликовно образована, Црњански је студирао и историју уметности, а Павићу је отац био вајар и наставник ликовног образовања.

Црњански је написао есеј „Тајна Албрехта Дирера“, а Павић је, док је писао, између редова и цртао. „Предео сликан чајем“ прича и о пориву према сликарству, градитељству…

На часу ликовне културе ђаци су урадили паное са најважнијим биографским подацима, називима дела, цитатима из романа, као и стихове познатих песама.

Успели смо да ликовном културом објединимо српски језик и историју (живели су у бурним временима и били на високим положајима), географију (обојица су много путовала – Црњански је дуго био у иностранству као емигрант)…

Они су волели, ценили, познавали и писали о ликовној уметности, тако да је било пуно разлога да се овај спомен на њих двојицу, као важне људе српске уметности и културе обележи баш на часу ликовне културе и да се не заборави, посебно јер је основна школа у великој обавези да од малена негује, стално помиње и чува српске уметничке вредности, а нарочито оне које су од европског и светског значаја, што Црњански и Павић, несумњиво, јесу.

На часу је затим рађено практично – ученици шестог, седмог и осмог разреда сликали су помоћу разних чајева ( инспирисани насловом Павићеве књиге „Предео сликан чајем“) своје најдраже пределе, али и пределе које су доживели у машти, слушајући чувену „Суматру“ и „Судбу“ Црњанског.

Све урађено је изложено у холу Школе на задовољство ђака и наставника.

Нада Цветић, професор ликовне културе

Оставите коментар