Home

Историја школе


1976-80. – Младост-лудост

ИсторијаПод именом “Пета основна“ школа је отпочела са радом 1976. године преузевши ученике из осталих градских школа са подручја Месне заједнице Крчагово. С обзиром да нисмо поседовали сопствену зграду, школску годину започели смо у “расејању“ са 826 ученика. На нашу радост 1. септембра 1978. године уселили смо се у своју зграду иако иста у потпуности још није довршена. Били смо вредни и пуни елана, засукали смо рукаве, уз осмех и песму прионули на рад. Износили смо канте шута, прали прозоре, уносили намештај. Ништа није било тешко, уређивали смо свој дом. Ипак, настава отпочиње једанаест дана касније.

Ево неколико занимљивости из тога времена:

  • уз редовну наставу почиње са радом одељење за предшколски узраст, као и одељење за образовање одраслих;
  • акцију сарадње са другим школама отпочели смо прво са Љутомером, затим са Тивтом, а примамо и руску делегацију из Курска;
  • наша ученица, Зорица Аћимовић, данас професор математике у Београду, борави у летњој школи младих математичара, замислите где, на Хвару. (За оне који не знају то је острво на Јадранском мору, сада припада Хрватској.)
  • отворили смо зубну амбуланту у школи, први у граду
  • на великом одмору организују се заједничке вежбе, рекреација за све ученике.

1980-90. – Благостање. Време друштвеног развоја, безбрижних путовања и дружења

Као када вам стара бака прича како је то било, а било је и радно и парадно, свуда смо стизали. На радне акције, пошумљавање, склапали упаљаче за Партизан, уређивали Плажу и Врутке. Свој труд и залагање трошили смо на лепе ствари, путовали смо, градили нова пријатељства, дружили се, сарађивали и посећивали.
Нову деценију започињемо променом имена у “Слободан Секулић“ што је изазвало комешање у јавности ненавикнутој да једном краљевом официру “поклони“ целу школу. Две године касније у дворишту је откривена спомен-биста Слободану Секулићу, а школа добија своју химну. На текст Милорада Милићевића, тадашњег директора ове установе, наставник музичке културе Александар Ђукановић пише музику и аранжман.
Изузетна активност деце-омладинаца резултирала је републичком плакетом “16 новембар“. Били смо домаћини феријалаца из целе Југославије, а наши ученици добише наградни пут феријалним плавим возом до Кумровца.

У наставном процесу уводимо иновације: први пут тестирана су деца предшколског узраста, примљен је први стручни сарадник – педагог Милан Кековић. Наставнице Софија Даниловић и Биљана Милошевић проглашене су за најактивније , а колегиница Милошевић добија и награду за најуспешније предавање у региону. У истом периоду угостили смо 650 учесника републичког такмичења из техничког образовања.

Своју креативност ученици су испољили и издањем првог школског часописа “Омладинско око“. Способност не презентују само на културно-забавном пољу већ и у друштвено-корисном раду. Тих година засадили смо преко 30000 садница, успоставили сарадњу са “Првим Партизаном“ у акцији склапања упаљача. Са посебним задовољством истичемо да се све ове активности одвијају у организацији Ученичке задруге “Младост“. Као награду за оволики труд ученици добијају бесплатну екскурзију. Школа не заостаје ни у спортским активностима : домаћини смо бициклистичке трке, први поседујемо стрељану отвореног типа, купили смо и поставили ски-лифт на Златибору, којег сада на жалост нема, а више је него потребан.

Ђачка кухиња послује веома успешно, те сама обезбеђује средства за куповину комби возила за сопствене потребе.
Оснива се фото клуб, екскурзије ученика осмог разреда на релацији Ужице – Љутомер – Плитвице – Сарајево, без виза и пасоша, сада у нама изазивају завист.

Оркестар и 9 чланова хора изводе програм у Титовом Велењу, а фолклор својим учешћем на традиционалним сусретима пионира градова који носе Титово име започиње пријатељске везе са школом из Врбаса које и данас трају.

Све време школа се опрема савременим училима, размишљали смо чак и о проширењу . Уљуљкани у сјај, несвесни шта се иза брда ваља, били смо у зениту, чини се помало и осиони.

Крај ове деценије обележио је знатан пораст броја ученика, формирање нових одељења, недостатак простора, али то је и завршетак епохе безбрижних путовања и дружења.

1990-2000. – Године искушења. Бурне године, године страдања и кризе.

Да ли се то нама дешава? Лош дан, сутра ће бити боље. А оно сутра, цела деценија! Нема шљива у Србији, колико је стигло Срба, и не само њих!

Прве и последње године наредне декаде најтежи су период рада наше школе. Недостатак простора због великог прилива броја деце-избеглица достиже свој максимум. Наставу 1993.похађа чак 1438 ученика. Настаје време кризе и санкција, учионице су без грејања, лед је на радијаторима, кров прокишњава, немамо креду па ни папир, а због тешког материјалног положаја привреде, престаје се са друштвено-корисним радом.

Те године први пут славимо Савиндан, 27.јануара – каква случајност?

Ипак не посустајемо, уводимо изборни предмет Информатику и рачунарство; стручни сарадник Зорица Димитријевић са својим колегама спроводи прве радионице са децом, а почиње и едукација наставног особља семинарима : „Чувари осмеха“, „Активно учење“, „Буквар дечијих права“, „Учионица добре воље“, „Деца, млади и породица у кризи“. Изнад својих снага истрајавали смо, крили своју малодушност, опет играли, певали и такмичили се. Правили се да не видимо и не осећамо.

Тешкоће не спречавају добре резултате ученика: Никола Оташевић проглашен је кошаркашем јуниором Југославије, Бранко Петровић регионални је првак у атлетици, Бојана Кнежевић осваја четврто место у гимнастици, џудисти заузимају прво место на савезном нивоу, док чланови секције Техничко стваралаштво постижу изузетне резултате на републичком такмичењу заузевши прва четири места.

У мају 1997. године поводом Дана школе штампан је први број школског листа “Петица“.

У овом периоду посебно се истиче мади таленат Добрица Ћосић који од тадашњег министра добија стипендију која ће трајати до завршетка његовог школовања. Ученик је полагао по два разреда за једну школску годину са највишим оценама и освајао бројне награде на такмичењима из математике.

Упркос нашим надама, засуше нас и бомбама. Због НАТО агресије на нашу земљу школа прекида извођење наставе и уводи радну обавезу у виду дежурстава запослених. Заједничка промисао је у нашим главама. Боже, да ли се то нама дешава? Лош дан, сутра ће бити боље. А оно сутра, потраја, Срећом, преживесмо. Младост из овог времена пуна је ожиљака.

Из истих разлога свечана академија посвећена 80-годишњици рада школе на Љубањама одложена је за почетак наредне школске године када је постављена спомен плоча учесницима ратова од 1914-1918. и издата монографија рада.

2000-2006. – Године промена, отрежњења. Године трагања за идентитетом.

У деценији која је у току настављамо са едукацијама које су везане за рефому школства, а огледају се у бројним семинарима и стручном усавршавању, док ученицима уводимо Грађанско васпитање и Веронауку као изборне предмете. Опорављамо се, надамо се у боља времена. Верујемо у приче оних који знају за боље и са надом чекамо да се и за нас отвори светлији WINDOWS.

У 2003.години школа промовише чак тринаест носилаца Вукове дипломе, хор учествује на Међународном музичком фестивалу и уз то издаје свој први CD.

Милош Јанковић заузима треће место на републичком такмичењу младих математичара у организацији друштва “Архимедес“, Јелена Стевановић побеђује на конкурсу “Вода и ми“ у Лондону у конкуренцији 16 земаља, а Филип Мишовић је четворопласирани на фестивалу “Змајеве дечје игре“ у Новом Саду.

Школа по први пут отвара самосталну изложбу ученичких радова у Београду. Били смо учесници 40-ог Дечјег октобарског салона. Боримо се за предавача за француски језик.

Последњих неколико година извршене су многе адаптације на објектима школских зграда, разумљиво, сада локална заједница знатно више издваја средстава. За потребе деце, уз донацију USAID школа је 17.марта 2005.године.отворила дечји клуб „Баци пет“.

У 2002. години организујемо Прве спортске сусрете просветних радника основних школа, а наша Задруга у своју делатност поспешује припремом земљишта за будући нови воћњак.

2007-2012. – Године промена, парадигме образовања

Школска 2006/2007.

Школску годину отпочели смо са 769 ученика у матичној школи и 19 у ИО Љубање. Усвојили смо нова стартешка документа. За потребе даљег стручног усавршавања организовали смо 3 семинара. Били смо добри домаћини општинског и окружног такмичења из математике. За Дан школе издали смо нови број школског листа, а у јуну месецу приредили колаж програм „На дар граду“ на платоу Малог парка. У септембру, нову школску годину почели смо са саграђеним приступним рампама за ученике са посебним потребама, а у октобру посетили смо наше пријатеље у Врбасу. 12 ученика понели су дипломе „Вук Караџић“ а 28 их је добило специјалне дипломе. Тања Чолић проглашена ђаком генерације 2007.

Школска 2007/2008.

Почетак школске године и 747 ученика распоређено у 30 одељења, док у ИО Љубање наставу похађа 16 ученика. Други по реду ШРП за период 2007/2011. као и акциони план самовредновања одређују нам основне правце деловања. Надлежно министарство акценат ставља на процесе инклузије у систем образовања. Ми организујемо семинар „Школа за све – инклузивно образовање“. У акцији „Један првак једно дрво“ посадили смо око стотину садница. У сарадњи са Ужичким центром за права детета организовали смо први део семинара „Родитељи у акцији“. У овој школској години 6 ученика понели су дипломе „Вук Караџић“, а специјална диплома додељена је 21 ученику. Милош Јанковић проглашен ђаком генерације 2008.

На објекту матичне школе извршили смо реконструкцију кабинета за информатику, тераса на другом спрату школе, главног степеништа, завршили радове на новим мокрим чворовима у сутерену, поставили нову расвету у школском дворишту и делимично реконструисали стоматолошку амбуланту.

Школска 2008/2009.

Нова школска година и опет пад броја ученика. Наставу похађа 734 ученика у матичној школи и 7 у ИО Љубање. Припремни предшколски програм организујемо за 48-ро деце, а продужени боравак за 66 ученика. Стручном усавршавању се и даље поклања се велика пажња. Такмичења из математике (општински и окружни ниво), већ по традицији, организујемо на најбољи могући начин. Школски лист излази у континуитету за Дан школе. У овом извештајном периоду 7 ученика понело је ласкаву диплому „Вук Караџић“ а специјална додељена је 31 ученику. Ђурђина Јанковић проглашена ђаком генерације 2009.

На обејкту матичне школе извршили реконструкцију тераса на првом спрату, завршили радове на адаптацији простора за реализацију припремног предшколског програма, а простор Атријума је коначно стављен у функцију.

Школска 2009/2010.

Отпочели смо нову школску годину са 711 ученика у 29 одељења. У ИО Љубање наставу похађа само 5 ученика. Припремни предшколски програм похађа 50 ученика, а продужени боравак 60-ро деце. И у овој години остварен је знатан број сати стручног усавршавања наставника и стручних сарадника. Актив за развој школског програма сачинио нови школски програм. Отпочели смо учешће у пилот пројекту „Развој функционалног модела Инклузивног образовања“, Посетили смо ОШ „Душан Бојовић“ из Никшићке Жупе и ОШ „Пале“ са Пала у оквиру пројекта прекограничне сарадње „Нек се чује и твој глас“. У сарадњи са бициклистичким клубом „Ера“ наставник физичког васпитања, Владимир Аничић организује камп за потребе наших ученика у Љубањама. У овом извештајном периоду 8 ученика понело је дипломе „Вук Караџић“. Јована Николић проглашена ђаком генерације 2010.

На објекту школе завршена је прва фаза радова на увођењу система видео надзора у школској згради. Урађен идејни пројекат за надоградњу објекта у Љубањама.

Школска 2010/2011.

Пад броја ученик и даље је присутан. Матична школа 689 у 28 одељења, у ИО Љубање 5 ученика. Предшколски програм похађа 50-ро деце, а у продуженом боравку 37 ученика. Стручно усавршавање наставља свој континуитет. Четрнаест наставника похађа семинаре у циљу даљег стручног напредовања. Сачињен је први акциони план стручног тима за инклузивно образовање. Отпочели смо активности на припреми новог школског развојног плана. У циљу ефиксног позиционирања у локалној заједници као школа одрживог развоја у еколошком, економском и социјалном смислу узели смо учешће у пројекту „Образовање за одрживи развој на Западном Балкану“. Израдом и имплементацијом ИОП-а као новог модела рада достигнут је квалитет више у раду наставника. У оквиру пројекта „Образовање за одрживи развој на Западном Балкану“ успешно су извршене планиране активности (реконструкција санитарних чворова у блоку А) од средстава донацијa финске владе и уз финансијску подршку Града. У овој школској години 7 ученика је понело диплому „Вук Караџић“, а 26 је добило специјалну диплому. Милош Селаковић проглашен ђаком генерације 2011.

На објекту школе извршена је реконструкција санитарних блокова, санација подова у 6 кабинета, завршена је друга фаза радова на увођењу система видео надзора, ревизија књижног фонда у библиотеци, као и један котао за потребе грејања у школи.

Школскa 2011/2012.

Ово је прва школска година у којој смо бар зауставили пад броја ученика. У матичној школи 689 похађа наставу, док у ИО Љубање 4 ученика. У предшколски програм организује се за 40-ро деце, а у продуженом боравку је 66 ученика. Сачињен нови развојни план установе за период 2012-2017. са циљем даљег развоја потенцијала ученика и наставника, креатора и промотера одрживог развоја и инклузивног друштва у локалној заједници.

Као школа – модел инклузивног образовања, током првог полугођа у посету су нам долазили колективи основних школа из Чачка, Пожеге итд… Посетила нас је и Милица Војић Марковић, члан Републичког одбора за права детета. Релизовали смо програм стручног усавршавања у складу са потребама исказаним у Школском развојном плану. У оквиру пројекта „Образовање за одрживи развој на Западном Балкану“ успешно смо представили стручном тиму за мониторинг испред финске владе реализацију планираних активности из првог гранта. За остварене резултате у пројету „Дигитална Школа“ добили смо Плакету Мајкрософта. У школи као и претходних година реализоване су значајне културне манифестације као што су пријем предшколаца и првака, Дечја недеља, Јесењи крос, Месец борбе против болести зависности, Дан просветних радника, Светски дан борбе против сиде, Савиндан, Дан жена, Ускрс и 9.мај – Дан школе. Реализовани су и сви планирани садржаји наставе у природи и екскурзија. За нашу школу ове активност се традиционално планирају и реализују. Сваке године по једна генерација ученика млађих разреда прође курс пливања уз асистенцију и помоћ наших професора физичке културе. У овој школској години диплому „Вук Караџић“ је добило 12 ученика, а 40 ученика је освојило 58 посебних диплома. Александар Трифуновић проглашен је ђаком генерације у 2012.години.

На објекту матичне школе заменили смо постојећу столарију, поставили нову термо и хидроизолацију на крову, делимично реконструисали грејни систем, а све у оквиру пројекта енергетске ефикасности у Републици Србији. Захваљујући разумевању Града школа је у новембру месецу отпочела сезону грејања на нови енергент – гас.