Родио се у пролеће 1915. године у Крчагову. Своје школовање отпочиње у нижој гимназији у Ужицу. Са осамнаест година уписује Војну академију коју завршава након пет година. Тада облачи војничку униформу и више је не скида. До априлског рата 1941. године био је официр Југословенске војске. Крајем јула исте године, на позив КПЈ, Слободан Секулић одлази у партизане и постаје борац, а потом и командир Прве ужичке чете. Трећег септембра бива рањен и приморан да напусти положај.

Двадесет деветог новембра долази до пада „Ужичке републике“. Док се у граду успостављају органи окупацијске власти, потерне јединице организују велике акције хапшења. Недељу дана после пада Ужица, Слободан је кренуо за својом четом, још незалечене ране, у правцу Златибора. Убрзо је ухапшен у Љубањама. Заједно са осталим заробљеницима, спроведен је у логор на Бањици. Деветог марта 1942.године одвезен је на Јајинце и стрељан.